- 13. mart
- 13. mart
- 13. mart
- 13. mart
- 13. mart
- 13. mart
Klađenje na stoni tenis u VivatBet kladionici
Procene su da u svetu ima preko 40 miliona igrača stonog tenisa. Većina ga igra rekreativno i zbog toga je jedan od sportova sa najviše igrača.
Ako si i ti ljubitelj ove igre, voliš da ga igrač i gledaš, dodaj svojoj strasti još jedan vid zabave i počni da se kladiš na stoni tenis. VivatBet omogućio ti je klađenje na stoni tenis i obezbedio ti je najbolju ponudu i najbolje kvote.
Svakog dana na raspolaganju ti je veliki broj mečeva iz raznih liga Evrope. Za svaki meč spremili smo ti raznovrsne opklade. Kladi se na konačnog pobednika meča, pokušaj da pogodiš ukupan broj poena ili tačan broj setova, okušaj se u hendikepu ili prognoziraj pobednika seta.
Ostaje ti samo da pronađeš igru koja ti najviše odgovara i da uživaš u praćenju jednog od sve popularnijih sportova na svetu.
Stoni tenis rezultati
Kao i svih ostalih sportova, tako i sve rezultate stonog tenisa možeš pronaći na našem sajtu. Među sportskim rezultatima nalazi se sve ono neophodno kako bi bio u toku sa svim dešavanjima iz sveta stonog tenisa.
Rezultati su ti raspoređeni po danima, takmičenjima i terminima i sve je pregledno na jednom mestu. Pronađi šta je tvoj omiljeni igrač uradio i kako se kreću rezultati na tvom tiketu.
Ishod meča koji ti je interesantan možeš pronaći po takmičenju ili danu. Isto tako sve željene mečeve možeš ubaciti na svoju listu favorita i pratiti samo njih.
Stoni tenis pravila
Ne postoje jasni spisi gde je i kada nastao stoni tenis, ali prema nekim stvoren je u 19. veku u Velikoj Britaniji. Kao i svaki drugi sport, dosta je evoluirao i menjao se tokom vremena. Stoni tenis je od 1988. godine uvršten na listu olimpijskih sportova i debitovao je na Olimpijskim igrama u Seulu.
Svetska stonoteniserska organizacija (ITTF) nadzorni je organ stonog tenisa i osnovana je 1926. godine. ITTF trenutno ima 226 članica. Pravila stonog tenisa nalažu da moraju da ga igraju dva ili četiri igrača i cilj je prebaciti lopticu u polje protivnika i postići poen. Može se reći da su pravila stonog tenisa slična onim u tenisu, samo se poeni na drugačiji način boduju. Loptica kojom se igra stoni tenis zove se ping-pong loptica.
Loptica mora biti težine 2,7 grama i prečnika 40 centimetara. Sto za stoni tenis dugačak je 2,74 metra, širok 1,525 metara i na visini od 76 centimetara. Visina mreže je 15,25 centimetara.
Na velikim takmičenjima meč se igra u tri ili pet dobijenih setova, dok se svaki set igra dok neki igrač ne svoji 11 poena. Ukoliko su igrači izjednačeni 10:10 u toku seta, set traje sve dok neki igrač ne ostvari dva poena prednosti.
Najdominantnija nacija u stonom tenisu bez premca je Kina. Na prethodnih devet Olimpijskih igara Kina je osvojili neverovatnih 60 medalja u muškom i ženskom singlu, kao i u muškom i ženskom dublu. Na Olimpijskim igrama 2008. godine sve zlatne medalje pripale su Kinezima. Južna Koreja je druga na listi medalja sa 18 odličja.
Broj medalja na Olimpijskim igrama:
Kina – 60
Južna Koreja – 18
Nemačka – 9
Japan – 8
Severna Koreja – 4
Švedska, Singapur, Kineski Tajpej – 3
Najbolji stonoteniser na svetu
Jedan od problema stonog tenisa je sve veći broj naturalizovanih igrača zbog velike dominacija stonotenisera iz Azije. Prema procenama na Olimpijskim igrama 2016. godine čak 31% igrača bilo je naturalizovano, što je ubedljivo najviše od svih sportova. Zbog toga ITTF je uvela niz pravila koje savezi moraju da poštuju kako bi se smanjio broj takvih slučajeva.
Za grend slem u stonom tenisu smatra se kada igrač objedini titulu na Svetskom šampionatu, Svetskom kupu i Olimpijskim igrama. Šveđanin Jan-Ove Valder je postao prvi igrač kome je to pošlo za rukom. Svetski šampionat je osvojio 1989. godine (ukupno dva puta), Svetski kup 1990. i Olimpijske igre 1992. godine. Kasnije u tome su uspeli još kineski igrači Li Guoliang, Kong Lingjui, Žang Jik i Ma Long. Kao i pet igračica: Deng Japing, Vang Nan, Žang Jining, Li Ksaoksija i Ding Ning.
Aleksandar Karakašević jedan je od naših najpoznatijih stonotenisera. Učestvovao je na dve Olimpijade – 2004. godine u Atini i 2008. godine u Pekingu. Po imenom Jugoslavija osvojili smo jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju u muškom i ženskom dublu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine
Srebrno odličje doneli su Ilija Lupulesku i Zoran Primorac u muškom dublu, a bronzano Gordana Perkučin i Jasna Fazlić u ženskom dublu.
Popularni događaji i sportske novosti
Line
Odaberite jezik